» Obaveštenje klijentima i drugim zainteresovanim licima o prestanku obavljanja delatnosti
Obaveštenje klijentima i drugim zainteresovanim licima o prestanku obavljanja delatnosti BDD MAKLER INVEST AD BEOGRAD
» OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA
Obaveštenje klijenata o izmeni Pravila i procedura poslovanja i Pravilnika o tarifi
 





Prospekt Glas Podrinja a.d 2010
Prospekt Feromont Oprema a.d
Prospekt Zlatibor Gradnja a.d
Prospekt Nedic Agrar a.d
Prospekt Globos Osiguranje a.do
 

 

02.12.2013 - Obaveštenje klijentima i drugim zainteresovanim licima o prestanku obavljanja delatnosti

Obaveštenje klijentima i drugim zainteresovanim licima o prestanku obavljanja delatnosti BDD MAKLER INVEST AD BEOGRAD


01.08.2012 - OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA
OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA
Obaveštavamo Vas da je brokersko - dilersko društvo MAKLER INVEST AD  Beograd (u daljem tekstu: Društvo) u postupku usklađivanja sa Zakonom o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS“; br. 31/2011) i Pravilnikom o pravilima ponašanja investicionog društva prilikom pružanja usluga („Službeni glasnik RS“; br. 89/2011 i  44/2012), izvršilo izmene svojih Pravila poslovanja.
Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti o davanju dozvole za obavljanje delatnosti
investicionog društva  Broj: 5/0-03-1751/7-12  od 27.07.2012. godine, Društvo je dobilo saglasnost na opšta akta i procedure zajedno sa novim Pravilnikom o tarifi.
Navedena akta počinju da se primenjuju 8 dana nakon objavljivanja na sajtu Društva.
Primena usklađenih opštih akata podrazumeva i inoviranje ugovora koji definišu međusobne poslovne odnose, u skladu sa novom zakonskom regulativom.
Za sve informacije molimo Vas  da nas kontaktirate.
S poštovanjem,
Beograd, 01.08.2012. godine
                                                                                  Makler Invest ad
                                                                       s.r. Dragoljub Perišić, direktor

22.07.2008 - Nedić Agrar a.d. - Izveštaj o reviziji godišnjeg izveštaja o poslovanju
Nedić Agrar a.d. - Izveštaj o reviziji godišnjeg izveštaja o poslovanju

15.07.2008 - Nedić Agrar a.d. - Izveštaj o održanoj godišnjoj Skupštini akcionara
Nedić Agrar a.d. - Izveštaj o održanoj godišnjoj Skupštini akcionara

26.06.2008 - Izjava o šestomesečnom planu poslovanja "Nedić Agrar" za prvo polugodište 2008. godine
Izjava o šestomesečnom planu poslovanja "Nedić Agrar" za prvo polugodište 2008. godine

14.05.2008 - Izjava o šestomesečnom planu poslovanja akcionarskog društva za prvo polugodište 2008. godine
Izjava o šestomesečnom planu poslovanja akcionarskog društva za prvo polugodište 2008. godine

22.04.2008 - Odluka o raspodeli dividende za 2007. godinu
Odluka o raspodeli dividende za 2007. godinu

04.03.2008 - Globos osiguranje a.d.o. - Bilans stanja na dan 31.12.2007. godine
Globos osiguranje a.d.o. - Bilans stanja na dan 31.12.2007. godine

04.03.2008 - Globos osiguranje a.d.o. - Bilans uspeha na dan 31.12.2007. godine
Globos osiguranje a.d.o. - Bilans uspeha na dan 31.12.2007. godine

27.12.2007 - Potens perforacija - Izveštaj sa održane vanredne Skupštine akcionara dana: 24.12.2007. godine

Potens perforacija - Izveštaj sa održane skupštine akcionara dana:24.12.2007.


18.12.2007 - Radna Žena - Izveštaj sa održane redovne skupštine akcionara
Radna Žena - Izveštaj sa održane redovne skupštine akcionara

15.11.2007 - Izjava o šestomesečnom planu poslovanja preduzeća Zlatibor gradnja a.d. Užice

Izjava Zlatibor gradnja a.d. Užice


14.11.2007 - IZJAVA O ŠESTOMESEČNOM PLANU POSLOVANJA AKCIONARSKOG DRUŠTVA BIGZ PUBLISHING ZA DRUGO POLUGODIŠTE 2007. GODINE

                                                                                                                                         oglaspress


13.11.2007 - POGLEDAJTE U OKVIRU PROSPEKATA OBJAVLJENE PODATKE O BILANSU STANJA I BILANSU USPEHA ZA PRVIH 9 MESECI OVE GODINE GLOBOS OSIGURANJA A.D.O.

GLOBOS OSIGURANJE A.D.O. BILANS STANJA I  USPEHA ZA PRVIH 9 MESECI 2007. GODINE
Bilans uspeha 
Bilans stanja


01.10.2007 - POTENS PERFORACIJA - IZVESTAJ O BITNOM DOGAĐAJU
Detaljne informacije možete pronaci na: http://www.maklerinvest.co.yu/data/pdf/izvestaj%20o%20bitnom%20dogadjaju.pdf

02.03.2007 - OD 12. MARTA SVE AKCIJE NA BERZANSKOM KANTARU

Za nešto više od nedelju dana, od drugog martovskog ponedeljka, sva srpska preduzeća, organizovana kao otvorena akcionarska društva, moraće da se uključe na Beogradsku berzu. Iako se ni približno ne zna koliko će se firmi uskoro naći na berzi zbog primene novog zakona, mali akcionari, kojih po nekim procenama ima više od milion, konačno će dobiti priliku da saznaju čime zapravo raspolažu, jer se do sada akcijama njihovih firmi nije trgovalo.

 


Mnogi će, verovatno, biti razočarani kada shvate da im svaka akcija ne vredi stotine evra, kao što je to bio slučaj sa vlasničkim papirima nekih atraktivnih firmi.
Iako je svaka prognoza nezahvalna, može se naslutiti da se investitori baš i neće “otimati” za akcije mnogih firmi, koje će se prvi put naći na berzanskom “kantaru”. A, po definiciji, manja tražnja znači i manju cenu.

Upravo imajući u vidu ovo pravilo, sitni akcionari, uprkos sve većoj nervozi, ne bi trebalo da srljaju i žure sa prodajom svojih vrednosnih papira. Na takav zaključak ukazuju i brojni primeri, a poslednji među njima svakako je Beogradska industrija piva (BIP). Posle niza odlaganja i neuspelih pokušaja države da proda većinski paket, sitni akcionari uspeli su da izdejstvuju izlazak na berzu. Iako su to, možda, krili, mnogi su se potajno nadali da će zaraditi bar peti ili deseti deo novca koji su inkasirale njihove kolege iz Apatina i Čelareva. Umesto toga, tokom prve nedelje trgovanja, od 16. do 23. februara ove godine, cena akcija BIP-a, čija je nominalna vrednost 600 dinara, skliznula je sa 419 najpre na 400, potom 320, pa na “dno”, odnosno 300 dinara. Nestrpljenje je, međutim, skupo koštalo sve koji su žurili da unovče svoje akcije, a nešto slično često se i ranije dešavalo. Nedugo potom, akcije BIP-a počele su da se “oporavljaju” i to još brže nego što je njihova vrednost padala. Za samo tri dana cena se vratila na početni nivo od 419 dinara, gde je bila i juče, kada je od ponuđenih 127.881 prodato 14.497 akcija. Poređenja radi, prvog dana na berzi tražnja je bila 9.241, a ponuda čak 195.869 akcija BIP-a.

Slična je bila sudbina i akcionara “Progresa”, čije su akcije pred kraj 2005. pale na samo 242 dinara. Pre godinu dana jedna akcija mogla je da se proda za 270, a juče za 642 dinara, što je za 113 dinara manje od najviše berzanske cene, dostignute pre nešto više od mesec dana.

Mnogo više od akcionara “Progresa”, vlasnici akcija Pivare Bečej mogli su da se uvere da se ni čekanje ne isplati uvek, već da je veoma važno izabrati pravi trenutak za prodaju. Priliku za najveću zaradu, bar do sada, akcionari ove pivare propustili su još 4. novembra 2004. kada je jedna akcija nominalne vrednosti od 60 dinara mogla da se proda za 337 dinara. Posle toga cena je stalno klizila na dole i trenutno je 140 dinara za akciju, s tim što uglavnom nema zainteresovanih za kupovinu, a na prodaju se nudi skoro 90.000 akcija.Za razliku od “Hemofarma” i “Knjaza Miloša”, koji su se u međuvremenu povukli sa berze čim su prešli u većinsko vlasništvo stranaca, “Palanački kiseljak” je potpuno suprotan primer. Ova punionica mineralne vode, u kojoj slovenačka “Droga Kolinska” ima skoro 80 odsto vlasništva, ponovo je postala veoma aktivna na berzi u poslednjih desetak dana. Dugo je cena jedne akcije “kiseljaka” stajala na nivou od oko 2.000 dinara, a onda je za samo četiri dana, dogurala na 3.600 dinara, koliko je bila i juče. Ko je, dakle, imao dovoljno strpljenja mogao je da na svakih 100 inkasira 180 evra od prodatih akcija.

Šta tek reći za novosadsku BB “Minakva”, u kojoj Konstantin Bogićević ima 51,3 odsto, Jaroslava Bogićević 10,9 i Branislav Bogićević 8,57 odsto akcija. Pre četiri godine jedna akcija “Minakve” mogla je da se kupi za samo 236 dinara, lane u ovo vreme za 8.000, a već nekoliko dana za 24.000 dinara, što znači da se sada za 100 akcija “Minakve” može dobiti 29.705 evra više nego 10. marta 2003. godine!? Drugim rečima, kada bi neko hteo da kupi sve akcije “Minakve” morao bi po jučerašnjoj ceni da izbroji oko 3,5 milijarde dinara, ili oko 44 miliona evra.

Potpuno drugačija je situacija sa “Agrohemom”, čija je tržišna kapitalizacija samo 190 miliona dinara, ili nešto manje od 2,4 miliona evra. Za akcijama te firme tražnje nema već tri meseca tako da cena stoji na 450 dinara po akciji. Najveću vrednost od 820 dinara akcija “Agrohema” imala je 24. marta 2005. a samo četiri meseca ranije koštala je svega 48 dinara. Svi navedeni primeri svedoče da se na berzi može puno i zaraditi i izgubiti. Na prvi pogled sve je veoma lako i jednostavno. Treba samo kupovati kada je cena bliska minimumu, a prodavati kada dostigne zenit. Sve ostalo svodi se na brojanje zarade, na koju država zaračunava 20 odsto poreza na kapitalnu dobit.

Ostaje da se vidi kako će pojava novih preduzeća na berzi delovati na cene. Po definiciji bi veća ponuda mogla da utiče na obaranje cena. No, ima i onih koji misle da će veća ponuda privući i nove investitore, pa u tom slučaju ne bi trebalo očekivati veće poremećaje. Svi se, ipak, slažu da je novac plašljiva “zverka”, koja beži od svakog rizika. S druge strane, svi bi bili bogati kada bi mogla da se predvide buduća kretanja na tržištu.

M. Ćulibrk
 


26.02.2007 - Putevi i stranputice indeksa

Indeksi Berze - BELEXFM i BELEX15 su u toku prethodne nedelje zabeležili suprotne tendencije, tako da indeks BELEX15 beleži pad vrednosti, dok indeks svih akcija koje se nalaze na vanberzanskom tržištu BELEXFM beleži porast vrednosti. Poslednja vrednost indeksa BELEX15 zabeležena petak, 23. februara, iznosila 2.127,60 indeksnih poena, što je za 6,99 poena, odnosno 0,33 odsto niže u odnosu na prethodni petak. Indeks BELEXFM nedelju završava na nivou od 2.238,42 poena, što predstavlja nedeljni rast od 5,14 poena, odnosno 0,23 odsto. Zabeležena je i nova istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXFM - 2.240,47 indeksnih poena, koliko je indeks iznosio u utorak, 20. februara.
 
Pored značajnog obima prometa u ukupnom trgovanju obveznicama RS u prethodnoj nedelji, za obveznice koje dospevaju 2007-2009. godine, kao i one koje dospevaju 2016. zabeležen je i porast cena na nedeljnom nivou, dok ostale serije obveznica beleže pad cena. Najveći nedeljni promet, veći od 5,8 miliona evra, zabeležile su obveznice serije A2016, dok najveći porast cene beleže obveznice A2008, sa poslednjom nedeljnom cenom od 92,85 odsto nominalne vrednosti. Godišnja stopa prinosa na obveznice RS se u petak, 23. februara kretala u rasponu od 5,88 odsto za obveznice A2016 do 7,07 odsto za obveznice A2007.


26.02.2007 - Najatraktivnije akcije Telekoma Srpske
Prošlonedeljlno trgovanje na Banjalučkoj berzi, obeležio je promet od oko 25,11 miliona KM ostvaren kroz 6.969 transakcija. Od ukupnog prometa sa akcijama na berzanskoj kotaciji PIF-ova ostvareno je oko 5,9 miliona KM ili 23,72 odsto. Berzanski indeks Republike Srpske BIRS porastao je za 2,43 odsto, dok je indeks fondova FIRS ostvario rast vrednosti od 3,64 odsto. Indeks za preduzeća iz sistema Elektroprivrede RS ERS10 skočio je za 3,63 odsto.
Od akcija na berzanskoj kotaciji najveći promet imale su akcije Telekoma Srpske - zabeležen je promet veći od 3,3 miliona KM. Prosečna cena akcija Telekoma Srpske na trgovanju u petak bila je 3,15 KM, dok je najviša cena u toku sedmice bila 3,20 KM po akciji. Promet veći od 1,7 miliona KM ostvarile su akcije Invest Nova Fonda, a došlo je i do rasta cene akcija Invest Nova Fonda za 5,78 odsto, koje su na trgovanju u petak imale prosečnu cenu od 0,421 KM po akciji.
Ovonedeljni dobitnik među fondovima su akcije PIF VB Fond kod kojih je cena akcija porasla za 13,85 odsto i u petak njima se trgovalo po prosečnoj ceni od 12,00 KM po akciji. Gubitnik sedmice kod akcija fondova su akcije PIF Balkan Investment Fond, koje su u toku ove sedmice izgubile na vrijednosti za -5,22 odsto i ovu sedmicu su završile sa prosečnom cenom od 14,17 KM po akciji. Od akcija na slobodnom berzanskom tržištu najveći promet ostvarile su akcije Željeznice RS a.d. Doboj, čije su akcije dobile na vrednosti za 17,05 odsto, i na trgovanju u petak dostigla su cenu od 0,707 KM po akciji.
Na prošlonedeljnom trgovanju prijavljena su tri bloka posla akcijama tri emitenta (Nova Banjalučka Banka, Banjalučka Pivara, Željeznice RS) u ukupnoj vrednosti od 2,5 miliona KM.
www.blberza.com e-mail: BLBERZAŽBLIC.net

19.02.2007 - Investitorima najinteresantnije akcije banaka

Značajanom obimu prometa zabeleženom u trgovanju obveznicama RS svakako je najviše doprinelo trgovanje ovim hartijama početkom nedelje, kada su na dnevnom nivou zabeleženi obim prometa od 3,1 miliona evra n Iako su obveznice A2012 u utorak zabeležile dnevni promet veći od milion evra, najviše se trgovalo obveznicama serije A2016, čiji je promet premašio 1,3 miliona evra


Nove istorijski maksimalne vrednosti indeksa Beogradske berze, kao i značajan obim prometa u trgovanju obveznicama RS obeležilli su nedelju iza nas na Beogradskoj berzi. Ukupni promet ostvaren od 12. do 16. februara iznosio je 2,6 milijardi dinara i realizovan je kroz 5,2 hiljade transakcija. Učeće akcija u nedeljnom prometu iznosilo je 81 odsto, dok su obveznice zabeležile učešće od 19 odsto. U toku prethodne nedelje istrgovano je 185 različitih emisija akcija, od kojih 85 beleži porast cene na nedeljnom nivou. Interesantno je pomenuti da je u utorak, 13. februara na Berzi istrgovano 127 različitih emisija akcija, čime je zabeležen rekord u broju akcija kojima se trgovalo u toku jednog dana.


Suprotne tendencije

 

Nedeljne promene indeksa Beogradske berze - BELEXFM i BELEX15 pokazale su suprotne tendencije. Uprkos dostignutom istorijskom maksimumu (u utorak, 13. februara), na nivou od 2.185,78 indeksnih poena, indeks BELEX15 na nedeljnom nivou beleži pad vrednosti za 1,04 odsto i petak završava na nivou od 2.134,59 poena. S druge strane, indeks BELEXFM zabeležio je porast vrednosti od 34,14 indeksih poena, odnosno 1,55 odsto i u petak je postigao maksimalnu vrednost od 2.233,28 indeksnih poena.
 


Posmatrano po obimu prometa, investitorima su u toku prethodne nedelje ponovo bile najinteresantnije akcije banaka kojima se trguje na vanberzanskom tržištu Beogradske berze. Akcije Agrobanke iz Beograda, Metals banke iz Novog Sada, AIK banke iz Niša i Privredne banke Beograd pojedinačno su ostvarile obim prometa veći od 100 miliona dinara, tako da su sa više od 40 odsto učestvovale u ukupnom nedeljnom trgovanju akcijama. S druge strane, posmatrano po promeni cena, dva preduzeća iz sektora građevinarstva - Antikor a.d. Beograd i Komgrad a.d. Subotica nalaze se među pet najvećih cenovnih dobitnika u prethodnoj nedelji. Značajan rast cene na nedeljnom nivou zabeležile su i akcije preduzeća Remont a.d. Kragujevac, Sojaprotein - Kinđa a.d. Kikinda i Industrija kotrljajućih ležaja a.d. Beograd, koje beleže skok cena veći od 50 odsto. Najveći pad cena, od 48,7 odsto u prethodnoj nedelji zabeležile su akcije preduzeća Beogradšped iz Beograda. Učešće stranih investitora u nedeljnom trgovanju akcijama iznosilo je 44,04 odsto, i za nekoliko procenata je više u odnosu na prvih deset dana februara.


Berzanska edukacija

 

Prethodna nedelja na Berzi bila je obeležena i održavanjem još jednog Osnovnog kursa o Berzi na kom su polaznici imali prilike da se upoznaju sa poslovanjem Berze kao i da se okušaju u simulaciji trgovanja u BELEX sistemu. Još jedan Osnovni kurs o Berzi biće održan od 19. do 21. februara, dok će nakon toga, u skladu sa zainteresovanošću polaznika biti organizovani viši kursevi Beogradske berze.
 


Značajanom obimu prometa zabeleženom u trgovanju obveznicama RS svakako je najviše doprinelo trgovanje ovim hartijama početkom nedelje, kada su na dnevnom nivou zabeleženi obim prometa od 3,1 miliona evra, koliko je zabeleženo u ponedeljak, 12. februara i 2,1 milion evra, koliko je istrgovano u utorak, 13. februara. Iako su obveznice A2012 u utorak zabeležile dnevni promet veći od milion evra, najviše se trgovalo obveznicama serije A2016, čiji je promet premašio 1,3 miliona evra. Osim serija A2016 i A2010, sve ostale obveznice RS na nedeljnom nivou beleže porast cene na tržištu Beogradske berze, a najveći skok zabeležile su obveznice iz serije A2008, koje su nedelju završile na tržišnoj ceni od 92,45 procenata nominalne vrednosti. U ukupnom trgovanju obveznicama RS strani investitori su u toku prethodne nedelje učestvovali sa 3,26 odsto, što je nešto niže u odnosu na prvih deset radnih dana ovog meseca.
 


 


13.02.2007 - U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE UPOZORAVAJU

Agencija za privredne registre Srbije primila je do sada 39.000 zahteva za registraciju promena u preduzećima.

 


Ovaj silni materijal poslala su privredna društva, a odnose se na usklađivanje opštih akata, osnivačkih ugovora, prijava imenovanja novih organa upravljanja, podatke o osnovnom kapitalu, akcionarima i njihovom udelu, promenu poslovnog imena i memoranduma. Broj je prilično veliki, a sem tekućih promena, Agenciji se još uvek javljaju privredna društva koja nisu ispunila svoju obavezu i svoje poslove uskladila sa Zakonom o privrednim društvima iako je rok za to istekao koncem prošle godine. Vremena da se sve ovo što se Zakonom o privrednim društvima Srbije traži da se prijavi je bilo, jer ne treba zaboraviti da je pomenuti zakon stupio na snagu još na samom početku 2004. i ostavio svim firmama na koje se promene odnose rok od dve godine da to učine. Inače, u Srbiji, prema podacima Agencije, trenutno posluje 86.000 aktivnih preduzeća.

Šta će se dogoditi s kompanijama koje su propustile da se usklade sa zakonom? One imaju još dva meseca da ispune ono što su morale po zakonu, ali sada će ih prijava promena koštati 5.000 dinara. Taj trošak im je svakako bolji od druge varijante: da se protiv njih zbog neblagovremene prijave pokrene postupak likvidacije. Tako je izvesno da će Srbija do kraja proleća imati jasniju sliku o privrednim društvima i tačne podatke o njima.

Trgovina, pa prevoz
Čime se ovih 86.000 preduzeća u Srbiji najčešće bave? Podaci Agencije govore da se u rubrici “delatnost” najčešće upisuje “trgovina”. Gotovo 80 odsto prijavljenih se bavi tim biznisom. Međutim, privrednici su dužni da u rubriku “delatnost” upišu ono što im je pretežni posao, pa je stoga sasvim izvesno da se veliki deo trgovaca bavi i drugim poslovima. Top-lista poslova u Srbiji je sledeća: na prvom mestu je trgovina na veliko, sledi prevoz u drumskom saobraćaju, zatim poslovi vezani za inženjering, pa građevinska delatnost. Tek na petom mestu su preduzeća iz oblasti trgovine na malo, a ovaj biznis, koji je nekada bio ubedljivo u vrhu, beleži odnedavno stagnaciju. S druge strane, poslovi u oblasti konsaltinga beleže porast. Slično je i s drugim uslugama. Prema podacima Agencije, proizvodnjom kao preovlađujućom delatnošću bavi se deset odsto upisanih. Geografski gledano, najviše preduzeća radi i otvara se u Beogradu i Novom Sadu.

Posao oko prijava će time biti završen, ali sva preduzeća koja su uskladila svoje poslovanje sa Zakonom o privrednim društvima imaju obavezu da i ubuduće prijavljuju promene koje se odnose na iste one podatke koje je trebalo prijaviti i sada.

D. Vujošević


12.02.2007 - Privatizacija bankarskog sektora pri kraju

„Komercijalna“ i „Poštanska“ ostaju državne


Do kraja ove godine, u Srbiji će umesto 38 banaka poslovati tridesetak, što će biti rezultat brojnih pripajanja banaka. Očekuje se i prodaja „Kredi banke“ iz Kragujevca i „Privredne banke“ Pančevo, gde država ima većinsko vlasništvo, čime će proces privatizacije u bankarskom sektoru biti završen.

Od prodaje „Jubanke“, „Kontinental banke“, „Novosadske banke“, „Niške banke“, „Vojvođanske banke“ i „Panonske banke“ država je ostvarila prihod od 795,9 miliona evra. U toku ove godine biće završena i prodaja većinskog vlasništva Republike Srbije u „Kredi banci“ i „Privrednoj banci“ Pančevo.

- Ostaju banke gde država ima manjinske pakete kao što su „Agrobanka“, „Privredna banka“ Beograd i „Jubmes“, gde treba da se i formalno definiše koliko je vlasništvo države posle sukcesije. S obzirom na to da se u Srbiji zbog povlačenja brojnih preduzeća i banaka sa finansijskog tržišta usled preuzimanja novih većinskih vlasnika polako sužava tržište kvalitetnih akcija, bankarske akcije na berzi su već izvesno vreme vrlo atraktivne - kaže za „Blic“ Vladislav Cvetković, vodeći savetnik za privatizaciju Agencije za osiguranje depozita.

On ističe da ulazimo u fazu zrelijeg i zasićenijeg bankarskog tržišta gde predstoji borba za klijente i tržišno učešće, a time i stvaranje dugoročne i održive vrednosti za vlasnike, a ne samo očekivanja od brze prodaje - ističe Cvetković.

Ono što je izvesno jeste da u vlasništvu države ostaju dve banke - „Komercijalna banka“ i „Poštanska štedionica“ koja bi trebalo da se spoji sa „Srpskom bankom“.

- Iskustva drugih zemalja ukazuju na brojne razloge da pojedine banke ostanu u državnom ili suštinski nacionalnom vlasništvu. Ali one moraju biti spremne da tržišno posluju. U „Komercijalnoj banci“ država će planski izlaziti iz vlasništva, a akcije će biti ponuđene na tržištu hartija od vrednosti i moći će da ih kupe zainteresovani investitori, građani, investicioni fondovi. No, ovaj proces se ne očekuje pre 2009. godine. U tom smislu, „Komercijalna banka“ će ostati nacionalna finansijska institucija, banka koja može da ima regionalnu snagu i čije će akcije sasvim izvesno imati karakter prvoklasnih hartija od vrednosti. Slično je i sa „Poštanskom štedionicom“ - naglašava Vladislav Cvetković.

U toku godine, po njegovim rečima, očekuje se i nekoliko spajanja banaka, čime će se njihov broj smanjiti. Tako se može očekivati pripajanje „Vojvođanske banke“ i Nacionalne banke Grčke, spajanje EFG-a i „Nacionalne štedionice“ praktično je već završeno, dok je spajanje „Banke Inteza“ i „Panonske banke“ takođe očekivano u narednim godinama. Proces spajanja otpočele su i „Poštanska štedionica“ i „Srpska banka“, a očekuje se i konsolidovanje banaka u vlasništvu mađarskog OTP - „Niške banke“, „Cepter banke“ i „Kulske banke“, što bi takođe mogao biti slučaj i kod LHB i „Kontinental banke“ koje imaju isto vlasništvo. Ne očekuje se da će neke grčke ili austrijske bankena srpskom tržištu biti spajane ili preuzete.

Danijela Nišavić


--------------------------------------------------------------------------------


Najveće penzije u Beogradu
Više od 700.000 penzionera, korisnika Fonda PIO, primilo je za decembar penziju manju od 14. 285 dinara. To je prosek za ovaj mesec. Među njima je i 312.000 najstarijih, čiji je decembarski ček bio tanji od 8.857 dinara (oko 110 evra).


Sume između prosečne penzije i 21.500 dinara dobilo je oko 330.000 penzionera, a između 21.500 i 35.000 dinara oko 150.000 korisnika ovog fonda. Primanjima većim od 35.000 dinara moglo se pohvaliti tek nešto više od 25.000 ljudi sa platnog spiska Fonda koji je u decembru brojao 1.267.574 imena.

Svaki četvrti penzioner sa ovog spiska živi u Beogradu, gde je, inače, u poređenju sa drugim gradovima prosečna penzija i najveća - 17.579 dinara. Sledeći po proseku primanja su Novosađani - 16.552 dinara, zatim Pančevci - 14.965, dok su na začelju penzioneri u Gnjilanu i Novom Pazaru sa decembarskim prosecima od 9.534, odnosno 10.410 dinara (niskom proseku u Novom Pazaru najviše doprinosi činjenica da je u ovom gradu veliki broj invalidskih penzionera).

Inače, penzioner sa prosečnim primanjima lane je mesečno dobijao 13.406 dinara, što je za 8.300 manje od prosečnih radničkih primanja. I povećanje koje su najstariji dobili tokom prošle godine bilo je znatno manje od povećanja plata zaposlenih. Naime, prosečna decembarska penzija bila je veća od januarske za samo 1.871 dinar, dok su decembarske plate nadmašile januarske za 10.076 dinara.

 


20.12.2006 - Dinar ne posustaje

Evro se u protekla dva dana spustio na nivo od pre dve godine. Boljitak od jačanja dinara najviše su osetili i osetiće građani koji su zaduženi u moneti EU, ali i uvoznici.

Srednji kurs dinara juče ujutru iznosio je 78,375 dinara, a dan ranije 78,4 dinara, što je nivo crnog kursa iz oktobra 2000. godine. Dinar je u ovoj godini u odnosu na evro nominalno ojačao za 8,7 odsto i trenutno vredi 7,1 dinar više nego prvog dana januara. Proteklih meseci Narodna banka Srbije intervenisala je na međubankarskom tržištu kako dinar još dodatno ne bi ojačao.

S obzirom na to da se sezonski, krajem godine više menjaju devize iz slamarica, može se očekivati je da na kratak vremenski rok kurs evra neće ići na gore.

Stav pojedinih ekonomista jeste da je domaća valuta sada veštački jaka, a da ta jačina ne proističe iz popravljanja kvaliteta srpske privrede, već je uzrokovana velikom ponudom deviza. Takođe, sadašnji kurs dinara prema evru neće moći da bude održiv na duže vreme jer iza njega ne stoje moćna privreda koja izvozi i uravnotežen platni bilans zemlje.

U jeku predizborne trke i obećanja mogle su se čuti i javne tvrdnje struke da evro zapravo vredi 100 dinara, kao i da će se promenom vlasti, promeniti i trend jačanja nacionalne valute.

S druge strane, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, stalno podseća da devizni kurs niko ne može da predvidi i da će se se on kretati u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.

D. Nišavić


07.12.2006 - Deo akcija NIS i Telekoma treba izneti na berzu

Beograd - Sva javna preduzeća u državnom vlasništvu, sa delatnošću u investitorima atraktivnim granama, trebalo bi da se pojave i na Beogradskoj berzi, ocenila je direktor Beogradske berze Gordana Dostanić. Ona je u intervjuu agenciji Beta istakla da bi to bilo značajno za razvoj poslovanja hartijama od vrednosti i berzanskih poslova u Srbiji. "Naše su težnje u pogledu velikih javnih preduzeća da se ta preduzeća delimično nađu na berzi, pri čemu se podrazumeva da većinski paketi NIS ili Telekoma nikada neće biti dostupni preko berze, jer će te, za državu strateški važne kompanije, u većoj meri ostati u vlasništvu države i strateškog partnera. Uključivanjem do 20 odsto akcijskog kapitala NIS, Jat ervejza ili Telekoma pruža se mogućnost građanima Srbije da svoju ušteđevinu ulože u najatraktivnije hartije od vrednosti. To je šansa i za penzijske i investicione fondove da ulože novac i da ga oplode, a razvoja tih fondova ne može biti ukoliko im se ne omogući da ulažu u široku lepezu različitih, ali atraktivnih hartija od vrednosti. U tom smislu od države se očekuje da pruži veći doprinos razvoju tržišta kapitala kako se ne bi domaći kapital odlivao kroz kupovinu stranih hartija od vrednosti - naglašava direktor Beogradske berze.

Listing atraktivnih kompanija kao impuls

Bez listinga najatraktivnijih kompanija iz Srbije poput NIS, Telekoma, preduzeća iz oblasti gasovoda, energetike i akcija preduzeća koja su razvila domaće brendove ne možemo govoriti o razvoju Beogradske berze po ugledu na slične razvijene institucije u svetu. Izlazak na berzu podrazumeva i da kompanije transparentno prikažu sve informacije koje mogu uticati na cenu akcija tog preduzeća na berzi i to je ono što domaćim kompanijama najteže pada i od toga najviše zaziru - ističe Gordana Dostanić. Beta
 
Uz konstataciju da je ukupna tržišna kapitalizacija Beogradske berze u novembru bila oko 817 milijardi dinara, odnosno 10,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 4,5 odsto u odnosu na oktobar, ona je objasnila da postoji mogućnost da neke kompanije, čijim akcijama sada trguje na Beogradskoj berzi, u budućnosti, voljom vlasnika, promene oblik organizovanja i kao zatvorena akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću isključe svoje akcije sa berze. "Sve kompanije koje su sada na Beogradskoj berzi, uključile su se po sili zakona, odnosno nemamo nijednu kompaniju koja je dobrovoljno izašla na berzu i time prihvatila sve obaveze prema investitorima koje pred njom stoje", precizirala je Dostanić.
Povodom prodaje akcija velikih preduzeća, Dostanić je objasnila da su akcionari iz procesa privatizacije izneli akcije na prodaju i time doveli do promene vlasničke strukture, koja sada kod nekih kompanija dominira kao vlasništvo jednog ili dva većinska akcionara. Kompanije koje, međutim ostaji u obliku organizacije akcionarskog društva, saveza, investiciona sredstva mogu obezbediti i putem dokapitalizacije, to jest prodajom nove emisije akcija neodređenom broju nepoznatih investitora. "Kapital ide tamo gde može brže i bolje da se oplodi, a barijere državnih granica kapital prelazi na ovaj ili onaj način", kazala je Dostanić. U tom smislu, kako je navela, trebalo bi stvoriti ambijent za lakši protok kapitala, pre svega u regionu ili bar među bivšim jugoslovenskim republikama. Razna povezivanja u drugim privrednim oblastima, kao trgovinsko povezivanje hrvatskog Agrokora i srpske Delte, samo početak procesa privrednih povezivanja koji je neminovan proces i nužna aktivnost u bližoj budućnosti, zaključila je Dostanić. Beta


25.10.2006 - Paradoks drugog stuba penzijskog osiguranja


- Ulaganja privatnih penzijskih fondova su uglavnom konzervativna zbog rigorozne kontrole koju vrši država. S druge strane, nisam pristalica uvođenja drugog stuba penzijskog osiguranja jer se ono nije pokazalo kao najbolje rešenje ni u drugim zemljama. Imajući u vidu da je reč o obaveznom dopunskom osiguranju, to bi stvorilo deficit u prvom osnovnom stubu jer bi deo doprinosa bio transferisan u drugi stub. To znači da će država morati ili da poveća stope doprinosa i optereti privredu ili smanji penzije. Prednosti mogu da budu vezane samo za stvaranje konkurencije ali imajući u vidu njihov konzervativan odnos prema ulaganjima, onda to i nisu neke velike prednosti. Administartivni troškovi su veliki jer fondovi počinju da se takmiče na tržištu a država vas obavezuje da im uplaćujete doprinose. To znači da osiguranici finansiraju i njihove marketinške kampanje usmerene na privlačenje klijenata. Paradoks je u činjenici da vas država tera da izdvajate za nešto što nije u njenom već u privatnom vlasništvu - kaže Gordana Matković, saradnik Centra za liberalno - demokratske studije i bivši ministar za socijalna pitanja.
 


Kako smo saznali u Komisiji za hartije od vrednosti koja je zadužen za "propitivanje" odnosno izdavanje licenci budućim menadžerima, ovih dana su odobrene još četiri licence ali kandidata ima još, i oni će danas polagati ispit pred članovima te komisije. Sada je na potezu NBS. U centralnoj banci kažu za Danas da je od četiri lica koja poseduju dozvole za obavljanje poslova portfolio menadžera, dvoje već zaposleno u brokersko-dilerskim društvima, pa zbog toga ne mogu istovremeno da budu zaposleni i u Društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. "Jedan portfolio menadžer već radi u društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Đenerali a drugi je angažovan od strane osnivača drugog društva za upravljanje čiji je zahtev za izdavanje dozvole za rad u proceduri, i očekujemo da će ubrzo biti rešen. To da su licencirani portfolio menadžeri jedan od preduslova da bi neki dobrovoljni penzijski fond dobio dozvolu za rad", kažu u NBS i podsećaju da centralna banka trenutno rešava pet zahteva za izdavanje dozvole za rad i dozvole za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima donet je krajem septembra 2005. godine (stupio na snagu 14. oktobra), a u primeni je od 1. aprila ove godine. U dobrovoljno penzijsko osiguranje, pre stupanja na snagu novog Zakona, uključilo se oko 80 hiljada građana, najviše ih je u Dunav TBI osiguranju (oko 60.000), dok je Delta penzijskih fond okupio 20.000 osiguranika. Uplate se baziraju na mesečnim, periodičnim, godišnjim, jednokratnim uplatama doprinosa, a svaki osiguranik ima svoj lični račun na kome se nalaze akumulisana sredstva, koji čini osnovicu za obračun penzije. Iznos penzije zavisi od visine uplaćivanog doprinosa, od dužine članstva i od efikasnosti upravljanja sredstvima.
Reforma obaveznog penzijskog osiguranja započeta je pomeranjem starosne granice za odlazak u penziju na 58 godina za žene i 63 za muškarce. U zemljama u okruženju takođe je prisutna tendencija podizanja starosne granice za odlazak u penziju: u Norveškoj i Danskoj ta granica je 67 godina i za muškarce i za žene, u Nemačkoj - 63 godine, u Francuskoj - 60 godina, u Mađarskoj - 62 godine. U Hrvatskoj je 60 godina za žene i 65 za muškarce, a u Sloveniji 61, odnosno 63 godine. Kada je reč o modelu obračuna penzija, u Srbiji je uveden švajcarski model obračuna rasta penzija, kojim se njihov rast usporava u odnosu na zarade. U 2001. godini prosečna penzija u Srbiji je bila 80 odsto vrednosti prosečne plate, a sada se kreće oko 60 odsto. U razvijenim zemljama ta diskrepancija je mnogo izraženija - u Grčkoj je penzija u odnosu na platu samo 33 odsto, u Velikoj Britaniji 38 odsto, u Austriji 37, u Španiji 41, u Nemačkoj 45 odsto, a u Sloveniji 54 odsto. Kako bi se rasteretio pritisak na fond, 2003. godine regulisano je da osnovicu za obračun penzija čine doprinosi iz celog radnog staža (umesto deset najboljih godina), čime je praktično smanjena prosečna penzija budućih penzionera. Da bi se otvorila mogućnost dodatnih prihoda u starosti uvodi se mogućnost dopunskog obaveznog (drugi stub)i dopunskog dobrovoljnog penzijskog osiguranja (treći stub). Zemlje u tranziciji najčešće startuju sa trećim stubom pa tek onda sledi drugi stub koji nije na dobrovoljnoj već na obaveznoj bazi.
Gordana Matković, saradnik Centra za liberalno - demokratske studije i bivši ministar za socijalna pitanja, kaže za Danas da je prilikom osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova najbitnija kontrola njihovog rada jer oni raspolažu tzv. zarobljenim parama klinjenata. Ona ističe njihovu važnost s obzirom na to da omogućuju razvoj tržišta kapitala. S. Čongradi


09.10.2006 - Akcije finansijskog sektora napravile bum na tržištu kapitala

Natalija Nedeljković
Za devet meseci promet na Beogradskoj berzi premašio je 61,4 milijardi dinara, odnosno 717,2 miliona evra. Već u avgustu premašen je ukupan dinarski promet ostvaren cele 2005. godine, a zaključno sa 30. septembrom promet ostvaren u 2006. godini iznosi 127 odsto prometa iz 2005. Broj transakcija u periodu od januara do septembra 2006. godine iznosi 104,4 hiljade, što je nešto niže u odnosu na isti prethodne godine.


Pozitivan trend indeksa

Indeksi BELEXFM, koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15, koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend. Porast vrednosti indeksa BELEXFM u prvih devet meseci iznosi 198,2 indeksnih poena, odnosno 12,5 odsto, dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257,8 indeksnih poena, odnosno 24 odsto. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine, pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove, što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja.
 U ukupnom prometu akcije su učestvovale sa 85,7 odsto, dok je 14,3 odsto prometa ostvareno trgovanjem obveznicama RS. Posmatrano po broju transakcija, u trgovanju akcijama ostvareno je 79,8 odsto transakcija obavljenih na Berzi, dok je 20,2 odsto transakcija ostvareno kroz trgovanje obveznicama RS.

Atraktivne akcije AIK banke

Najveći obim prometa zabeležile su obične akcije AIK banke iz Niša - 11,3 milijardi dinara. Ukupan promet akcijama AIK banke, uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca, premašio je 12,8 milijardi dinara.
 

Od nešto više od 1.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu, promet akcijama kreće se oko 52,5 milijardi dinara i za 34,2 odsto je veći od prometa ostvarenog u toku cele 2005. godine.
Na tržištu kapitala dominira sektor finansijskog posredovanja (banke, brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije). Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu našlo se 49 različitih emisija akcija kompanija iz ovog sektora, od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja. Promet koji je ostvaren trgovanjem akcijama kompanija iz sektora finansijskog posredovanja na Berzi premašio je 20,5 milijardi dinara, što predstavlja čak 39 odsto ukupno ostvarenog prometa akcijama. Tokom avgusta, ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije, preuzimajući tako vođstvo od sektora "Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana", koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu.
U trgovanju obveznicama RS na Beogradskoj berzi u toku prvih devet meseci ostvaren je obim prometa od oko 102,5 miliona evra, odnosno oko devet milijardi dinara, kroz 21,1 hiljade transakcija. Rekordan mesečni obim trgovanja od 18,6 miliona evra postignut je u avgustu, dok se odmah iza ovog meseca nalazi maj, sa prometom od 18,5 miliona evra i apsolutnim rekordom u dnevnom obimu trgovanja koji je postignut 25. maja u iznosu više od 10,5 miliona evra.


27.09.2006 - KOLIKO SE ISPLATI REFINANSIRANJE KREDITA?

Bankari kažu da se za refinansiranje, sem onih kojima je rata prevelika, najviše interesuju komitenti banaka koje su, koristeći pravo iz ugovora, podigle kamate za kredite koji se već otplaćuju. Refinansiranje privlači ljude jer im omogućava duži rok otplate, nižu ratu

 

 

Pre nekoliko godina građani Srbije razmišljali su u stilu “da li da uzmem potrošački kredit?” Poslednjih nekoliko meseci muči ih druga, ali slična nedoumica: “Da li da kredit koji otplaćujem refinansiram kod druge banke, koja, izgleda, nudi povoljnije uslove?” O kakvoj hamletovskoj dilemi se radi govori i podatak da se građani veoma često javljaju Kol-centru NBS-a s molbom da im se objasni šta je za njih povoljnije.

Pitanja će svakako biti još, jer se broj banaka koje nude ovu uslugu stalno širi. Trenutno ih je 16, a Findomestik banka ovih dana se priprema da ponudi svoj paket za zamenu kredita. Poslovne banke kao da se utrkuju koja će ponuditi nove mogućnosti refinansiranja. Tako Inteza priprema ovaj program vezan za stambene kredite, a HVB ga već ima. Sosijete ženeral nudi svojim klijentima da refinansiraju kredite uzete kod njih, sprečavajući ih tako da zbog povoljnijih uslova odu u drugu banku. Ovaj proizvod je nov, pa u ovoj kući nisu mogli da kažu koliko ga građani koriste. Uopšte, teško je reći koliko je klijenata do sada iskoristilo mogućnost da stari kredit pretvori u novi, jer ni NBS ni Udruženje banaka ne vode podatke o tome.

Kako da građani razreše ovu dilemu?
– Treba pažljivo uporediti stare i nove uslove – kaže docent na Megatrend univerzitetu u Beogradu dr Predag Kapor. – Takođe, treba sabrati sve obaveze koje klijent ima prema staroj banci, uključujući i sve troškove koje će imati zbog eventualnog premeštanja kredita. Zatim, treba uporediti efektivne kamatne stope za stari i novi zajam, pa onda pogledati rate. Onda ove podatke treba uporediti s potrebama i mogućnostima kućnog budžeta, pa doneti odluku o eventualnoj selidbi ili drugoj zameni kredita.

Većinu građana refinansiranje privlači jer im omogućava duži rok otplate, nižu ratu, a često su i refinansirajuće kamate niže. Međutim, nije teško zaključiti da će se uz duži rok kredit otplaćivati u više rata, te da celokupan trošak na kraju i ne mora da bude manji. Bankari kažu da se za refinansiranje, sem onih kojima je rata prevelika, najviše interesuju komitenti banaka koje su, koristeći pravo iz ugovora, podigle kamate za kredite koji se već otplaćuju. Loš utisak na klijente su ostavile i kuće koje nisu rate kredita uskladile s padom evra kada je dinar ojačao, mada su u suprotnom slučaju ratu redovno povećavale.

Kada zbog ovako nekorektnog ponašanja bankara sele kredite, građani bi sebi učinili dobro da pogledaju u ugovorima da im i nova banke ne nudi zamka uslove na koje su s već upecali. Kod kamata je bitno i dobro proveriti da li one niže važe za sve ili samo za komitente koji primaju platu preko te nove banke. Jer deo banka nudi pogodnosti niže stope samo uz platu.

Šta građanin može da sazna kada krene da upoređuje uslove refinansiranja od banke do banke? Za zajam od 5.000 evra, uz 20 odsto depozita, a na rok otplate do pet godina Pireus banka nudi efektivnu godišnju kamatu od 11,52 posto, rata je 105,71 evra, a banci se vraća 6.342 evra. Vojvođanska banka nudi stopu od 12,58 posto godišnje, rata je 107,31 evra, a ukupan dug 6.439 evra. Komercijalna banka nudi efektivnu kamatnu stopu od 13,84 posto, rata je 109 evra, a otplati se 6.540. Za Erste banku brojke su: kamata 14,24, rata 114,21 i otplatna suma 6.852 evra. Razlika između prve i poslednje je 510 evra, što je oko dve prosečne srpske plate, i suma koja nikako nije za bacanje.
D. Vujošević


     
 
ZAPISI TREZORA

BELEX



 
 
» CHF 0
» EUR 0
» GBP 0
» USD 0



KALKULATOR ZA OBVEZNICE STARE DEVIZNE TEDNJE
 
Početak | O Nama | Usluge | Prospekti | Trgovanje | Klijenti | Kontakt
© SmartWebArt 2011
?????